Геологија у култури језика и уметности

Аутори

DOI:

https://doi.org/10.5281/zenodo.18879120

Кључне речи:

језик, геологија, уметност, Агрикола, камен из Розете, Итра

Сажетак

Понуђени рад истражује динамично преплитање геологије и уметности фокусирајући се на то како су од давнина до данашњих дана геологија и геолошки артефакти утицали на уметничку машту. Веза између геологије и уметности открива како су материјалност Земље и њени процеси у дугим временским интервалима обликовали људску естетску имагинацију стварајући од цртежа и мапа не само геолошке техничке и физичке форме, већ катализаторе уметности и језика. Рад је подељен на три дела елаборирајући идеју геоестетике и лингвистике и кроз одељке о Георгију Агриколи, аутору ренесансног ремек–дела о геологији, рударству и металургији, потoм о уметничким и грађевинским објектима велике лепоте и културног значаја створених у или из камена, а на крају и о самом Розетском камену као стели историјског, лингвистичког и цивилизацијског значаја. Без претензија да се радом може дати и назнака обима и значаја поменутог вишедисциплинарног споја, намера нам је да наставом и овим радом геологију обогатимо легатом уметности и културе која нас окружује и очекује да јој будемо тумачи.

Downloads

Објављено

24.03.2026

Како цитирати

Беко, Л. (2026). Геологија у култури језика и уметности. Zapisnici SGD, 68(1), 15–23. https://doi.org/10.5281/zenodo.18879120

Bрој часописа

Секција

Оригинални/изворни научни радови

Categories