3Д литолошко моделирање у ГИС окружењу: утицај обима и просторног распореда истражних бушотина

Apstrakt

Током последњих деценија, са развојем дигиталних алата и технологија, геотехничка пракса бележи помак са традиционалног моделирања тла/стена на 3Д моделе богате подацима и са могућношћу реалнијег приказа геолошко-геотехничке комплексности. Темељ оваквих модела чине подаци из теренских истражних радова. С тим у вези, кључно питање остаје отворено: колико истражних радова је потребно и како их оптимално распоредити у простору, како би се унапредила поузданост предиктивних модела и искористила информативна вредност постојећих података? У овом раду примењен је емпиријски бајесовски кригинг у ГИС окружењу за генерисање 3Д воксел литолошких модела. Анализирани су подскупови од 10 до 70 истражних бушотина, груписани у различите просторне распореде. Тачност предикције литологије анализирана је помоћу независног сета валидационих бушотина и у односу на квази-референтни модел базиран на свих 94 бушотина. Стандардна грешка предикције коришћена је као индикатор непоузданости уз приступ заснован на граничној вредности. Резултати показују пораст предиктивне тачности и смањење непоузданости са растом броја бушотина и са њиховим оптималним просторним распоредом, посебно у домену модела са ограниченом густином истраживања.